"Botovi i sendvičari me otvoreno mrze i to mi je znak da sam na pravom putu"
Na čelu kolone poljoprivrednika koji su početkom avgusta prostestovali ispred Banovine u Novom Sadu, ali i širom zemlje, našao se jedan, ne baš anoniman paor.
Radoslav Adamović na lidersku poziciju isplivao je, kako sam kaže, zahvaljujući Jutjubu. Jer, u svetu poljoprivrede on je poznato lice. Influenser. Zato su ga ostali poljoprivrednici pozvali da im se pridruži u protestu, poručivši mu da samo njemu veruju. I on je pristao.
Bio je pregovarač, ali i organizator aktivnosti i blokada. Na kraju protesta ostala je upamćena njegova izjava da se oseća „kao general posle izgubljene bitke“. Ta izjava možda je i simbol svega što se izdešavalo tokom osmodnevnog paorskog bunta.
Ipak, i paorski general ima svoju priču.
Živi u Krčedinu, u Sremu. U poljoprivredi se našao, kaže on, spletom nesrećnih okolnosti.
„Taj posao jeste tradicija u našoj porodici duga preko dva veka, ali konkretno moji roditelji nisu bili poljoprivrednici. Odrastao sam uz strica i dedu koji su se bavili poljoprivredom i, iako su oni bili veliki protivnici (zbog svojih iskustava) da ja ostanem na selu i radim što i oni, preneli su mi svoja znanja i iskustva, te sam već sa 11 godina počeo da radim zemlju a sa 15 godina to sam radio potpuno samostalno”, ispričao nam je Adamović.
Za njega je poljoprivreda ”i sve i ništa”. Kada je uplovio u te vode bio je stava da je poljoprivrednik, “uz onoga ko narod obrazuje i leči, zanimanje koje je nosilac društva”. Život ga je, međutim, kasnije uverio da je ta filozofija pogrešna. Poljoprivreda je za njega bila altruizam, pa ga je taj romantičarski zanos, pomešan sa istorijskim stradanjem seljaka u Srbiji, usmerio na paorski put.
“Kasnije sam video kakve olupine od ljudi rade u prosveti, kakvi bednici čekaju mito da bi pregledali trudnu ženu ili operisali čoveka na umoru i na kraju, pokvarenost i sebičnost kod seljaka koja može da se meri jedino sa političarima i novinarima. Čast izuzecima. Učitelji, lekari i seljaci od pre 100 godina su za ljude istog zanimanja u ovo vreme kao mitski junaci: Prometej, Ahil , Herakle ili Belerofont”, kaže on.
I tako razočaran u odnos sistema prema poljoprivredi, Adamović je odlučio da bude vođa seljaka. Zajedno sa još dvojicom kolega početkom jula ove godine osniva udruženje “Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije”, koje je bilo nosilac avgustvskih protesta.
Bio je jedan od prvih koji je traktor parkirao ispred Banovine u Novom Sadu. Izlazio je pred kamere, pred ostale paore…, pregovarao i borio se za zahteve nezadovoljnih poljoprivrednika. Potom, 16. avgusta obavio je svoje poslednje obraćanje medijima istakavši da nije zadovoljan pregovorima, te da je prevaren i razočaran.
Ipak, ispraćen je aplauzom okupljenih poljoprivrednika. I vratio se u Krčedin.
Kada sada hladnije glave pogleda na to iskustvo vođe, kaže da ga verovatno ne bi ponovio.
“Razočarenje zbog saznanja da je veliki broj kolega poljoprivrednika gori od ove vlasti, koja je verovatno među najgorima u istoriji ljudskog roda koji su vladali narodima i teritorijama, me je dovelo do toga da nisam mogao da verujem da smo toliko sebični, glupi, primitivni, potkupljivi, ljubomorni, kukavice, oportunisti, komformisti … “, rezigniran je Adamović.
Ventil od tog razočarenja za njega predstavlja Jutjub. I u tu priču Adamović je uplovio slučajno, zbog jednog turskog traktora.
“Sve je počelo oko zavrzlame sa turskim traktorom koji sam kupio. Ljudi su bili zainteresovani za isti, a pošto je bilo jako malo informacija i iskustava, veliki broj njih me je kontaktirao kako bi saznali nešto više o tom traktoru. Meni je bilo nezgodno da svakodnevno 3-4 sata pričam jedno te isto pa sam rešio da snimim recenziju traktora kako bih olakšao sebi a i drugima koji bi mogli pažljivije i ako treba više puta da pogledaju video”, navodi on.
Ubrzo se njegova jutjub priča proširila. Adamović u svojim videima inače edukuje i savetuje. Razmenjuje iskustva sa svojim kolegama i pratiocima, a u tome ga podržavaju i porodica i prijatelji. Neretko se u njegovim klipovima čuje i kritika na račun sistema, nekad sistem i pohvali. Cilj mu je, kako kaže, da nauči ljude kako treba raditi.
Ipak, navodi da su reakcije “svakojake”.
“Botovi i sendvičari me otvoreno mrze i to mi je znak da sam na pravom putu”, naglašava on.
Prvi video objavio je pre pet godina a do sada ukupno 255. Njegov kanal prati gotovo 30.000 ljudi. Pojedini klipovi prelaze i 150.000 pregleda.
Resorno ministarstvo naziva “Ministarstvo protiv poljoprivrede”. Smatra da je sve što trenutna vlast radi za poljoprovredu “gašenje požara”.
Da on postane ministar poljoprivrede kaže da bi sve promenio.
“Ministar poljoprivrede bi trebalo da insistira na povećanju budžeta na najmanje 10 odsto, na ukidanju besmislenih ugovora o zakupu na 15 godina, ukidanju pozitivne diskriminacije gde žene dobijaju ekstra bodove na konkursima, uvođenju plavog dizela, promeni načina subvencionisanja proizvodnje, povećanju subvencija, posebno za krajeve sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, kontroli fantomskih gazdinstava …”, navodi on.
Petar Alimpijević (VOICE)
